Hodash. Ne cujesh ljude oko sebe. Znash da su rekli da si lud. Da nemash takta, da si osobenjak. I da te mrze. A kako da osetish ljubav? Ako ne pitaju nishta. Bash nishta. Ponude te cigaretom, ne pokushavaju da ti je pripale vec daju ti shibicu u ruke. I ti sam stvorish svetlost. I miris sumpora. Pa se zakashljesh. I udahnesh taj dim.
Stajesh. Pored razbijenog izloga. U toj prashnjavoj prostoriji nema nichega. Prazna dusha. Razbacane stare novine. Prazne ochi. Ti ipak vidish lik. Nekad su tu disali. Ko? Ljudi?!!!! Ne. Kozha. Kutije pune kozhnih cipela.
Gospodja iz one zgrade svako jutro nosi istu maramu. Boje lavande. Na prozorina su joj najruznije zavese koje sam ikada videla. I nikada ne daje skitnicama novac. Ni cvancik. Nishta. I mrzim je samo zbog toga. Oni je vishe mrze. Na polici kraj prozora drzi chashe od poljske chipke. Chudne boje. Boje gangrene...ili malahita...mozda i mahovine. Nikome ne sluzi vodu iz njih. Nikad ih nije dotakla.
Kakva drskost. Nekad je bio uchitelj, sada je pijanac. Niko ne zna gde spava. Vidjaju ga ispod mosta i uvek broji chvorove koje vec godinama vezuje na crvenoj traci. Predpostavljam da je bila crvena. Sada je ugljenisana brojanjem. Kaznio je sebe svom shirinom neba i nikada ne gleda ljude u ochi. Reshio je da poshtedi sebe nishtavila u pogledima. Niko ne chuje koliko je besa u vashim ochima. A mozda ste samo umorni. Ili umrli. Nemojte se smejati.
Kakva drskost, nikome nije otkrio kako je poslednji put zaspao.
Kilometri. Toliko njih je nestalo. Odneli su plochnike rimskih puteva. Svaki plochnik je jedan golub ili veverica. Zlochin nemarnog brzog kochijasha. Ti kochijashi, ili ih je bilo vishe, nemaju nishta. Samo puteve. I pune kuce dece. Ili nemaju ni jedno chedo. Sudaraju se tochkovima u prolazu. Jer nemaju vremena da pogledaju ko je kraj njih.
Ruzne zene ostavljaju pepelom natopljene krchage vode kraj reka...kada se operu bice lepotice. Sprace trice i kuchine. Prashinu varoshi i dodire josh ruznijih muzeva ili prodavaca zeleni na pijaci. Ipak ce sprati. One koje nemaju razuma nece se jednim potapnjem u brzak prozdrljive vode opametiti. Kurve i svetice. Ostavicu ove docnije za jutra. Ipak je noc.
